Faktori koji imaju najviše uticaja na razvoj insulinske rezistencije….
ŠTA JE INSLINSKA REZISTENCIJA
Insulinska rezistencija je stanje u kojem ćelije u telu postaju manje osetljive na dejstvo insulina, hormona koji reguliše nivo šećera u krvi. Insulin omogućava ćelijama da apsorbuju glukozu (šećer) iz krvi radi korišćenja kao energije ili skladištenja. Kada ćelije postanu rezistentne na insulin, telo mora proizvesti više insulina da bi održalo normalan nivo šećera u krvi.
Insulinska rezistencija može dovesti do povišenih nivoa šećera u krvi, što može dovesti do dijabetesa tipa 2, ako telo ne može proizvesti dovoljno insulina da nadoknadi rezistenciju. Osim toga, insulinska rezistencija može biti povezana sa drugim zdravstvenim problemima, uključujući gojaznost, povećani rizik od srčanih bolesti, visok krvni pritisak i abnormalne nivoe lipida u krvi.
Važno je prepoznati insulinsku rezistenciju i raditi na smanjenju njenih faktora rizika. To uključuje promene u ishrani, redovnu fizičku aktivnost, održavanje zdrave telesne težine i, u nekim slučajevima, lekove pod nadzorom lekara.
FAKTORI KOJI UTIČU NA INSULINSKU REZISTENCIJU
Gojaznost: Prekomerna težina, posebno višak masnog tkiva u trbušnoj regiji (abdominalna ili visceralna gojaznost), povezana je sa većim rizikom od insulinske rezistencije. Masti, posebno one u trbušnoj regiji, proizvode supstance koje mogu ometati normalno delovanje insulina, što dovodi do insulinske rezistencije.
Fizička neaktivnost: Nedovoljna fizička aktivnost smanjuje potrebu za energijom u telu, što može dovesti do manje potrebe za insulinom i povećane insulinske rezistencije. Redovna fizička aktivnost povećava potrošnju energije, poboljšava metabolizam glukoze i povećava osetljivost na insulin.
Genetika: Genetski faktori igraju značajnu ulogu u insulinskoj rezistenciji. Osobe sa rodbinskim odnosom sa dijabetesom tipa 2 imaju veći rizik od razvoja insulinske rezistencije. Geni mogu uticati na način na koji telo proizvodi i koristi insulin.
Dijeta: Ishrana bogata rafinisanim ugljenim hidratima, zasićenim mastima i šećerima može doprineti insulinskoj rezistenciji. Brzi unos šećera iz takve hrane može izazvati brze i velike promene u nivou glukoze u krvi, što može opteretiti sposobnost ćelija da odgovore na insulin. Ishrana bogata voćem, povrćem, celim žitaricama i zdravim mastima može pomoći u regulisanju nivoa šećera u krvi i smanjenju insulinske rezistencije.
Starost: Sa starenjem, mišićna masa se smanjuje, dok se masno tkivo povećava, što može povećati insulinsku rezistenciju. Takođe, starenjem dolazi do promena u načinu na koji telo koristi insulin, što može dovesti do veće insulinske rezistencije.
Pušenje i konzumiranje alkohola: Pušenje i prekomerno konzumiranje alkohola mogu povećati rizik od insulinske rezistencije. Ovi faktori mogu ometati normalno funkcionisanje insulina i povećati otpornost na njega.
Stres: Kronični stres može povećati nivoe hormona stresa, poput kortizola, koji mogu uticati na nivoe šećera u krvi i insulinsku osetljivost. To može doprineti insulinskoj rezistenciji i razvoju dijabetesa tipa 2.
Bolesti i lekovi: Određene zdravstvene probleme, poput policističnih jajnika, Cushingovog sindroma, tiroidnih poremećaja i upalnih bolesti, mogu povećati rizik od insulinske rezistencije. Takođe, neki lekovi, kao što su kortikosteroidi, beta blokatori i neki antipsihotici, mogu uticati na insulinsku osetljivost.
KAKO KONTROLISATI INSULINSKU REZISTENCIJU
Prilagodite ishranu:
- Fokusirajte se na hranu sa niskim glikemijskim indeksom (GI), što znači hranu koja sporije podiže nivo šećera u krvi. Ovo uključuje integralne žitarice, povrće, mahunarke, orašaste plodove i semenke.
- Pokušajte da jedete manje obroke, ali češće tokom dana kako biste održavali stabilan nivo šećera u krvi.
- Izbegavajte brzu hranu, prerađene grickalice, slatkiše, gazirane sokove i ostale namirnice bogate šećerom.
- Povećajte unos vlakana, jer ona usporava apsorpciju šećera iz hrane i pomaže u održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi.
Redovno vežbajte:
- Kombinacija aerobnog vežbanja (kao što su šetnja, trčanje, plivanje, vožnja bicikla) i vežbi snage može poboljšati insulinsku osetljivost.
- Pokušajte da vežbate najmanje 30 minuta dnevno, većinu dana u nedelji. Možete podeliti vežbe na kraće sesije ako nemate vremena za dugu sesiju.
- Fizička aktivnost nakon obroka može pomoći u kontroli nivoa šećera u krvi.
Izgubite višak težine:
- Gubitak težine može poboljšati insulinsku osetljivost. Radite na postepenom i održivom gubitku težine kroz kombinaciju pravilne ishrane i vežbanja.
- Fokusirajte se na dugoročne promene navika umesto brzih rešenja.
Pratite unos masti:
- Izaberite zdrave masti poput maslinovog ulja, avokada, orašastih plodova i ribe bogate omega-3 masnim kiselinama.
- Ograničite unos zasićenih masti i trans masti, koje se uglavnom nalaze u prerađenoj hrani i brzoj hrani.
Pratite porcije:
- Pazite na veličinu porcija kako biste kontrolisali unos kalorija i održali zdravu telesnu težinu.
- Koristite tanjire manjeg prečnika, činije za merenje hrane i pratite preporučene porcije za različite vrste hrane.
Redovno pratite nivo šećera u krvi:
- Redovno merenje nivoa šećera u krvi može vam pomoći da pratite kako se telo odaziva na promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti i lečenju.
- To vam takođe omogućava da identifikujete bilo kakve promene koje mogu ukazivati na potrebu za prilagođavanjem vašeg plana lečenja.
Razmotrite lekarsku terapiju:
- U nekim slučajevima, lekovi mogu biti potrebni za kontrolu insulinske rezistencije. To mogu biti lekovi koji poboljšavaju osetljivost na insulin, kao što su metformin, ili lekovi koji smanjuju nivo šećera u krvi.
- Važno je razgovarati sa lekarom pre uzimanja bilo kakvih lekova kako biste razumeli moguće koristi, rizike i sporedne efekte.
PROGRAM INSULINSKA REZISTENCIJA + MRŠAVLJENJE
kompletan program za zdravlje i dobar izgled
INDIVIDUALNE KONSULTACIJE I IZRADU INDIVIDUALNOG PLANA
MOŽDA ĆE VAM SE SVIDETI ...
FAKTORI KOJI SPREČAVAJU PROCES MRŠAVLJENJA
Hormon INSULIN i proces mršavljenja…
