FITNES, TERAPEUTSKI FITNES I KINEZITERAPIJA
FITNES
Fitnes danas predstavlja čitav niz aktivnosti koje mogu da se svrstaju kao sredstva za postizanje FIT forme. Fitnes programi mogu da budu od vežbi na otvorenom, pešačenje, vožnje bicikla do programa vežbi u teretanama i fitnes centrima. U potrazi za aktivnostima koje vam najviše odgovaraju, možete da nadjete dosta različitih načina i pristupa za postizanje cilja. Važno je da odaberete ono što vam najviše odgovara. Fizička aktivnost treba na prvom mestu da vam bude prijatna, tada su i rezultati najtrajniji.
Kada pravite izbor za trening jedna od VEOMA VAŽNIH ČINjENICA je da uklopite trening sa zonom srčane frekvencije. Najbolji način da budete sigurni da trening radite u cilju koji želite da postignete. Ovo je posebno važno kod program za mršavljenje, jer praćenjem pravila sa zonom, će značajno ubrzati i osigurati napredak. Više nije i bolje. Optimalna opterećenja sa adekvatnim hranljivim materijama u ishrani su siguran rezultat.
Fizička ativnost smanjuje mogućnost nastanka kardiovaskularnih oboljenja, povišenog pritiska, holesterola i gojaznosti. Kontrola stresa i telesne težine su pozitivna posledica zdravog života. Zdrav izbor namirnica uklopljen sa rekreativnim vežbanjem mogu preventivno da osiguraju dobro zdravlje.
Kombinacije aerobnih aktivnosti sa treninzima koji jačaju mišiće na drugačiji način npr. workout srednjeg intenzita i pilates program vežbi. Dva različita programa koja će obezbediti aktivnost svih mišića. Intenzitet i vreme trajanja možete da prilagodite svojim mogućnostima i da povećavate da bi imali konstantan napredak.
Radite vežbe istezanja posle zagrevanja (pre workout) i posle treninga. Poznato je da veća fleksibilnost pozitivno utiče na mišiće i zglobove, umanjuje mogućnost povredjivanja, pomaže smanjenju upale mišića i povećava efikasnost u svim fizičkim aktivnostima. Gipskost obezbedjuje bolju elastičnost mišića i veći opseg pokreta u zglobovima. Olakšava kretanje tela i izvodjenje svakodnevnih aktivnosti. Fleksibilna ledja obezbedjuju stabilnost, čvrstinu i lakoću kretanja.
Pravilan program ishrane treba da bude uklopljen sa dnevnim aktivnostima. Izračunavanje telesne masnoće i praćenje promena kroz ovaj parametar je pravi pokazatelj. Mišić je teži od masne mase, da vas vaga ne zavara, pridržavajte se proračuna masne i nemasne mase tela. Manje nije i bolje (http://branislavafitness.com/zdrava-ishrana/).
TERAPEUTSKI FITNES
Ova vrsta vežbanja je odličan program za sve koji vole umereniji način vežbanja. Ovaj program odgovara osobama koje imaju neki zdravstveni problem, pa je indikovano sporije izvodjenje pokreta sa jačanjem odredjenih mišića. Osobe koje puno sede i imaju potrebu da se istegnu, dodatno angažuju muskulaturu ledja i poboljšaju pokretljivost zglobova, mogu da odaberu terapeutski fitnes.
Vežbanje je umereno i uključene su sve mišićne grupe. Program obuhvata vežbe za ledja, jačanje stomačne regije, vežbe za noge i ruke. Jednim treningom od 60 minuta je moguće odratiti celo telo i pokrenuti one zglobove i mišiće koji se slabije koriste u toku dana.
Koriste dve vrste terapeutskih vežbi: ativne i pasivne. Aktivne predstavljaju rezultat voljne aktivnosti i mogu biti aktivne, aktivne sa opterećenjem, aktivno potpomognute. Primenjuju se izotonične i izometrijske kontrakcije.
CILjEVI TERAPEUTSKIH VEŽBI
– poboljšavanje metaboličkih procesa
– poboljšavanje mišićne ishrane
– povećavanje lokalne cirkulacije
– poboljšavanje amplitude pokreta
– povećanje fleksibilnosti i pokretljivosti zglobova
– otklanjanje edema i bola, zbog ubrzanja prometa materije
i mnogi drugi
Veliki broj vežbi je iz pilates programa http://branislavafitness.com/pilates-program-vezbanja/ sa kojim su obohvaćene sve vežbe za jačanje opružača kičmenog stuba i stomačnih mišića. Upotreba rekvizita streč trake, mali tegići, velike i male lopte, u samom programu terapeutskog fitnesa, obezbedjuje veliki broj različitih vrsta vežbi
KINEZITERAPIJA
Kineziterapija potiče od grčke reči kinesio – pokret i terapeia – lečenje i u doslovnom smislu može da se prevede kao lečenje pokretom. Predstavlja moćno sredstvo u prevenciji i korekciji deformiteta tela. Terapeutske vežbe se primenjuju u procesu fukcionalnog osposobljavanja posle povreda, oboljenja ili nekih drugih stanja kojim su izazvani poremećaji funkcionisanja organizma.
Kineziterapija je deo fizikalne terapije koja koristi doziran, indikovan, terapijski i efikasan pokret u cilju razvijanja, očuvanja, ponovnog uspostavljanja ili prilagodjavanja nekog dela tela. Zadatak je povećanje mišićne snage, elastičnosti, obima pokreta, poboljšanje koordinacije, delovanje na koštane deformitete, psihičko delovanje…
Korektivna gimnastika (u terapijskom delovanju) je skup aktivnosti i pokreta koji se koriste za otkanjanje deformiteta i poremećaja u držanju tela. Preventivnim vežbanjem može da se izbegne nastanak poremećaja. Najčešći deformiteti tela su kifoza, skolioza ili lordoza. Nekad i kombinovane i udružene, strukturalne ili funkcionalne. Najvažnije je regovati na vreme i tada su prognoze za rešavanje problema najbolje. Korekcija deformiteta se sprovodi individualnim programom u zavisnosti od anamneze. Vežbama je moguće ispraviti deformitete tela. Više o kifozi http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/kifoza/ , više o lordozi http://zdravaledjakinezi.in.rs/lordoza/, više o skoliozi http://zdravaledjakinezi.in.rs/skolioza/
Kineziterapijom se otklanjaju posturalni poremećaji koji u početnim fazama uz autokorekciju sprećavaju dalji nepravilni tok. Osnovni program kineziterapijskih vežbi u ovom slučaju je davanje praktičnih saveta za pravilno ponašanje u dnevnim aktivnostima pročitajte na linku: http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/ i odredjenih vežbi sa kojim je moguće održavati ispravno držanje tela.
Vežbe za dobru posturu možete da radite svakodnevno. U okviru vežbi iz osnovnih programa se održava mišićna snaga i izdržljivost, mobilnost zglobova i fleksibilnost tkiva, podiže se nivo celokupne funkcionalnosti organizma što doprinosti boljem obavljanju svakodnevnih aktivnosti. primer vežbi na linku : https://www.youtube.com/watch?v=1NWKYEnbMkM .
Osnovni programi u kineziterapiji počinju vežbama zagrevanja koje imaju za cilj da podignu opštu mobilnost organizma. Pripremaju aktivne i pasivne strukture za zahtevnije pokrete. Podižu metabolizam i ubrzavaju promet materije. Uvodne vežbe su uvek prva i neizostavna celina koja se sprovodi na početku svakog programa. Vežbe istezanja se sprovode posle zagrevanja i imaju za cilj dodatno istezanje tetiva i ligamenata uz povećanje amplitude pokreta i fleksibinosti.
Fleksibilnost je sposobnost mekih tkiva da se istegnu i omoguće obim pokreta u zglobovima.
Aktivan obim pokreta je stepen do kog može da se izvrši pokret uz mišićnu kontrakciju, dok je pasivan obim pokreta takav da je izazvan primenom neke spoljne sile. Vežbe fleksibilnosti ili istezanja primenjuju se za održavanje obima pokreta ili uspostavljanje novog kada je isti ograničen. U terapijskoj svrsi se koristi i kod kontraktura (skraćenje mekih tkiva koje ograničava obim pokreta).
Vežbe za jačanje oslabljenih, izduženih mišića su glavni deo terapije. Pravilan balans u odabiru vežbi treba da bude takav da krajnji cilj, ipak, bude postignuta snaga, elastičnost i fleksibilniost celog tela. Antagoniste treba istezati. Vodeći princip je postepeno progresivno opterećenje. Opterećenje se odnosi na obim vežbi i intenzitet.
U programu vežbi jačanja je naglasak na intenzitetu, a kod razvoja izdržljivosti na ponavljanju
Kombinacijom izometrijskih i izotoničnih vežbi se pravi plan u zavisnosti od nivoa deformiteta i faze rehabilitacije.
Vežbe disanja i relaksacije se rade u toku vežbanja. Prilagodjavanje sa izvodjenjem pokreta i pravilom pravilnog udisaja ili izdisaja. Istezanje i opušanje mišića posle rada je završna faza vežbanja.
Korekcije značajnijih funkcionalnih poremećaja, koje često imaju i strukturalne promene, zahtevaju specifičan program. Takav koncept zahteva prikupljanje podataka iz medicinske dokumentacije. Dobijeni podaci služe fizioterapeutu u cilju odabira postupaka i doziranje istih.
Autokorekcija i pravilno izvodjenje pokreta u dnevnim aktivnostima su značajan činilac u procesu ispravljanja i korekcije deformiteta. Više o tome pročitajte http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/ .
Više o dobroj posturi http://www.zdravaledjakinezi.in.rs/dobro-drzanje-tela-dobra-postura/
BRANISLAVA JEVTOVIĆ, viši sportski trener, fizioterapeut, osnivač Fit Elementa
- Share:
You may also like
CIMET – imunitet i uticaj na šećer u krvi…
- decembar 9, 2024
- by PROGRAMI MRŠAVLJENJA
- in DETOX