OVO TREBAŠ DA ZNAŠ O ŠEĆERU…. insulinska rezistencija
DA , ŠEĆER SPADA U GRUPU UGLJENIH HIDRATA....
Ugljeni hidrati su osnovni nutrijenti koji se sastoje od atoma ugljenika, vodika i kiseonika. Šećeri su jedan od vrsta ugljenih hidrata, koji se često nalaze u hrani i koji služe kao važan izvor energije za telo. Šećeri se mogu pronaći u različitim oblicima, kao što su monosaharidi (npr. glukoza, fruktoza), disaharidi (npr. saharoza, laktoza) i polisaharidi (npr. skrob, glikogen).
UGLJENI HIDRATI se mogu podijeliti na nekoliko načina, a jedna od često korištenih podjela je na osnovu njihove kemijske strukture i načina razgradnje u tijelu. Evo te podjele:
Monosaharidi: To su najjednostavniji oblici ugljikohidrata, sastavljeni od jednog molekula. Glavni monosaharidi uključuju glukozu, fruktozu i galaktozu.
Disaharidi: Ovi ugljikohidrati sastoje se od dva povezana monosaharidna molekula. Neki od najpoznatijih disaharida su saharoza, laktoza i maltoza.
Oligosaharidi: Ovi ugljikohidrati sastoje se od nekoliko (obično 3 do 10) povezanih monosaharidnih jedinica. Oni su prisutni u mnogim namirnicama, uključujući povrće, mahunarke i žitarice.
Polisaharidi: To su složeni ugljikohidrati sastavljeni od dugih lanaca monosaharidnih jedinica. Glavni polisaharidi uključuju škrob, glikogen i celulozu.
RAZLIČITE VRSTE ŠEĆERA
Glukoza: Glukoza je osnovni izvor energije za ljudske ćelije. Nakon što se apsorbuje iz hrane, glukoza se koristi za proizvodnju energije ili se skladišti u obliku glikogena za kasniju upotrebu.
Fruktoza: Fruktoza je prirodni šećer prisutan u voću, medu i nekim povrćem. Ona se metaboliše u jetri i može se koristiti kao izvor energije, ali se takođe može pretvoriti u masti ako se unosi u velikim količinama.
Galaktoza: Galaktoza je monosaharidni šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima. U organizmu se pretvara u glukozu i koristi kao izvor energije.
Saharoza: Saharoza, poznata kao “obični” šećer, sastoji se od jednog molekula glukoze i jednog molekula fruktoze. Nalazi se u šećernoj trsci, šećernoj repi, voću i povrću.
Laktoza: Laktoza je disaharidni šećer koji se nalazi u mlijeku i mliječnim proizvodima. Sastoji se od jedne molekule glukoze i jedne molekule galaktoze.
Maltoza: Maltoza se sastoji od dve molekula glukoze i nastaje kao proizvod razgradnje skroba. Često se koristi u prehrambenoj industriji i može se naći u nekim namirnicama.
Skrob: Skrob je polisaharid koji se sastoji od lanaca glukoznih molekula. Glavni izvor energije u ishrani ljudi i životinja, nalazi se u žitaricama, mahunarkama, krompiru i drugim namirnicama bogatim ugljenim hidratima.
Glikogen: Glikogen je polisaharid koji predstavlja skaladišnu formu glukoze u tkivima, posebno u jetri i mišićima. To je glavni izvor energije za brze potrebe organizma.
Celuloza: Celuloza je polisaharid koji čini biljne ćelijske zidove. Iako je čovek ne može svariti, celuloza je važna za probavni sistem jer pruža vlakna koja pomažu u varenju.
ZNAČI JOŠ JEDNOM...
Monosaharidi: Ovo su najjednostavniji oblici šećera, sastavljeni od jednog molekula. Glavni monosaharidi uključuju:
- Glukozu
- Fruktozu
- Galaktozu
Disaharidi: Ovi šećeri sastoje se od dve povezane monosaharidne jedinice. Neki od najčešćih disaharida uključuju:
- Saharozu
- Laktozu
- Maltozu
Oligosaharidi: Ovi šećeri sastoje se od nekoliko (obično 3 do 10) povezanih monosaharidnih jedinica. Oni su prisutni u mnogim namirnicama, uključujući povrće, mahunarke i žitarice.
Polisaharidi: To su složeni ugljikohidrati sastavljeni od dugih lanaca monosaharida. Glavni polisaharidi uključuju:
- Škrob
- Glikogen
- Celulozu
Ove različite vrste šećera imaju različite biološke funkcije i mogu se naći u različitim vrstama hrane.
GLUKOZA..OSNOVNI IZVOR ENERGIJE ZA NAŠE ĆELIJE..
Kada se konzumira hrana koja sadrži ugljene hidrate, poput šećera ili skroba, telo razgrađuje ove kompleksne ugljene hidrate na glukozu kako bi se mogle koristiti za proizvodnju energije. Glukoza se apsorbuje u krvotok iz probavnog trakta i distribuira po celom telu putem krvi. Ćelije zatim koriste glukozu kao gorivo za obavljanje različitih funkcija, kao što su disanje, pokret, rad srca i mozga, svakodnevne aktivnosti…
INSULINSKA REZISTENCIJA I ŠEĆERI...
Za osobe sa INSULINSKOM REZISTENCIJOM važno je izbegavati brze i visoko glikemijske šećere koji mogu izazvati nagli porast visine šećera u krvi. Umesto toga, preporučuje se konzumiranje niskog glikemijskog indeksa (GI) namirnica koje postupno povećavaju visinu šećera u krvi. Evo nekoliko opcija:
Kompleksni ugljeni hidrati: Ovo uključuje hranu bogatu vlaknima poput celovitih žitarica (npr. smeđa pirinač, ovsene pahuljice, kinoa), povrća (npr. brokoli, kelj, spanać) i mahunarki (npr. grašak). Ti kompleksni ugleni hidrati razgrađuju se sporije i postupno povećavaju visinu šećera u krvi.
Voće s niskim GI: Odabir voća s niskim GI može biti koristan. Primeri uključuju bobice (npr. borovnice, maline), jabuke, kruške, trešnje, šljive i agrume poput naranče i grejpa.
Prirodni zaslađivači: Neke alternative šećeru mogu biti prikladne za osobe s insulinskom rezistencijom. Stevija, eritritol i monk voće su neki od prirodnih zaslađivača koji ne utiču značajno na visinu šećera u krvi i imaju niski ili nulti glikemijski indeks.
Kombinovanje obroka sa proteinima i zdravim mastima: Kombinovanje ugljenih hidrata sa proteinima i zdravim mastima može dodatno usporiti apsorpciju šećera u krvotok i stabilizovati visinu šećera u krvi. Primeri uključuju konzumiranje jabuka sa maslacem od badema ili grčkog jogurta s bobicama.
INSULINSKA REZISTENCIJA + MRŠAVLJENJE
kompletan program ishrane i vežbi..
MOŽDA ĆE VAM SE SVIDETI ...
Kako prepoznati simptome insulinske rezistencije i sprečiti njen napredak?
- septembar 10, 2024
- by PROGRAMI MRŠAVLJENJA
- in insulinska rezistencija